Here I go again

Godina prođe, dan nikad, što reče Laušević. Pre tačno godinu dana je otišao moj deda. A ja nisam bila tu. I retko sam bila tu poslednjih godina. I nikad to sebi neću da oprostim. Ali ti, deda, valjda hoćeš. 

Nikada neću zaboraviti sve što si uradio za mene. Pamtim samo lepe dane. One tužne kad si bio bolestan probaću da zaboravim. Mada je teško.

Ne mogu da verujem da te nema. Kad odem u selo, na onaj krevet u ćošku nikad ne sedam. Zašto? Jer je to tvoje mesto. Jer ja uvek čekam da ti odnekud dođeš. I hladno mi je oko srca kad vidim da je to mesto prazno. I kad postanem svesna da nikad nećeš doći. Da nikada nisam mogla da ti pokažem indeks sa desetkama i da budeš ponosan na mene. Da nisam mogla da te upoznam sa dečkom. Da neću više nikad moći da te zagrlim. 

Jedino što znam je da si uvek znao, a znaš i sad, koliko god da si daleko, koliko te volim. A nisi daleko, zapravo. Tu si negde :) Verujem da sve što mi se lepo desilo posle 3. decembra jeste zahvaljujući tebi. Zamolio Boga da mi pošalje utehu, verovatno. :)  

Nije pravedno što si se toliko mučio. Počivaj u miru. Volim te.  

 https://www.youtube.com/watch?v=MW5-XgRbeEs

 Et si depuis ce soir-là je pleure