Sam protiv svih. I protiv sebe.
Kad god mi trebaš, nisi tu. Nikad nisi tu. Tu si samo da me obeshrabriš, slomiš i iznerviraš. Hvala ti :) I bolje je kad nisi tu. Samo budi dovoljno daleko. Kad si bio na 2000 km od mene, barem sam znala da si daleko i nisam ni mislila na tebe. A sada kad si na 3 km od mene, mnogo si mi dalje nego na onih 2000 kilometara. Mnogo dalje. Jer znaš da mi je loše i da mi treba da me oraspoložiš, ali kao i obično, nikad nisi tu. Nikad nisi ni bio. A ja tebi jesam. Ali budalu da glumim više neću.
Stvarno mi je dosta svega. Kao glavni lik Romana o Londonu - ne nalazim smisao više ni u čemu. Sve radim kao po protokolu. Ono što sam nekad volela mi je na faksu postalo noćna mora. Umesto da danas učim, ja se razvlačim. Umesto da si tu da mi kažeš da je sve dobro i da me zagrliš, ti si ne znam ni ja gde, dobro svakako nije, a još crnje će ti biti kad saznam. Mada ne moram ni da saznam. Ne moram više nikad ni da te vidim. Đubre.
Čovek je na svetu sam. Ne može ni na koga da se osloni. Prijatelji imaju sopstveni život i svoje probleme. Moji su u fazonu ''šta ti fali''. Dotični se pravi da ne postoji. Vazda mi prosipa da me voli ali to samo vidim u porukama, na delu ne. Izem ti takvu ljubav. Ne treba mi.
Samo želim da... Il' umrem, il' dobijem volju i pokrenem se. Ovako više ne mogu.
https://www.youtube.com/watch?v=4R8S-JCJM_Q