Here I go again

Obična ljubavna pesma. 

Ostaješ tu. Čekaš. Ćutiš.

Više ne možeš ni da se ljutiš.

Jer ne vredi. Jer ne uspeva.

O sreći može samo da se sneva.

Talas suza. Pa talas smeha.

Malo sunca, pa malo bure.

Ima li igde većeg greha

Nego kad ljudi pred istinom žmure?

Trese se tlo. I puklo je.

Ostali smo, svako na suprotnoj strani.

Ono malo sreće zamuklo je. 

Ko li nam to ljubav brani?

Hiljadu pitanja. Tišina.

Tišina. Možeš da zaćutiš samo.

Tamo gde je puklo velika je dubina,

i to i sami odlično znamo.

I stojimo tu. Nepomični.

Svako na svojoj strani litice.

Ljubavi nismo bili vični.

Uništile su nas sitnice.

Ne možeš nazad. Ne možeš napred.

Stojiš i gledaš, misliš '' to je daleko''.

Al' ne, pogledaj, odmah ispred

 je Onaj ko je bio tvoj Neko.

Ustani. Ustani! Probudi se.

Sve je ovo košmar jedan.

Pomeri se. Pogledaj me.

Dođavola ponor bedan!

 Svako svojim čamcem plovi

na pustome okeanu.

Misli - ostvariće se snovi,

a završi u bezdanu.

Od dva mala, trošna čamca

Jači je jedan velik brod.

Sa jednoga istog pramca

pogledajmo sad u svod.

 Mi smo tačka u večnosti.

 Tren, prašina, ništavilo.

Iskoristi tren za ljubav

jer sve odlazi k'o da nikad nije bilo.