Ya no puedo mas
Uvek ista priča. Čekam samo da mi se smuči do kraja. Čekam da ispari ovo malo ljubavi što još osećam. I onda da odem u tri lepe i da sasvim novi život započnem. Mene da neko ismeva iza leđa i pravi budalom posle svega što smo prošli... Ne može. Nećeš više. Nisi mi iz oka ispao. I ko zna šta si sve radio sa onom kravom dok si bio tamo daleko. Samo ste se fino dogovorili da to ostane tamo gde se i desilo. I ona se vrati svom dečku, ti meni. Ma neće to tako moći. Ne dozvoljavam. Sad se meni sve kockice slažu. Toliko sumnjivih stvari i za svaku nađeš glup izgovor. Pa stvarno i jesam za ismevanje i žaljenje jer ti verujem. Ne mogu više. Ako ti je preča popularnost i to da ispadaš frajer, onda me se mani. Ako me voliš, onda se ponašaj u skladu sa tim i kad nisi sa mnom. Sam si mi priznao da me najviše voliš kad sam tu. Onda to NIJE prava ljubav. Ja ne želim za nekim ceo život da trčim samo da bi on bio sa mnom. Do kada ću više da se razvlačim? Zašto je tako teško otići? Kada ću definitivno da skapiram da nisi osoba za mene? Čini mi se da te na gomili zateknem sa drugom, ti bi smislio način da me ubediš da ne vidim dobro. Možda ja sve i umišljam. Ali bilo istina ili ne, čim se ja ovoliko oko tebe živciram umesto srećna da budem, onda to nije to. To mi svi prijatelji kažu. Kažu mi i da je odluka na meni. A ja još uvek žmurim. I čekam čudo. Čuda se ne dešavaju, Lola. Upamti to. Pokupi pinkle i idi. Spasi to malo ponosa što ti je još preostalo.
A ti, ako ovo čitaš, mada je malo verovatno jer te, kao i obično, boli uvo šta ja mislim... Mogu samo da ti poručim - NOSI SE! I još - MRZIM TE! I neću više padati na tvoju lošu glumu. I nikad neću shvatiti za koji moj mi glumiš i što me ne ostaviš na miru već jednom.