Will you still love me tomorrow? A za jedno tri-četiri godine? :)
Glupo je to pitati. Glupo je očekivati da njegovo ''zauvek'' zaista to i znači. On sada tako stvarno misli i želi, znam. I ja isto. I umesto da uživam u trenutku... Ja se već brinem. Za ono što će biti. Svesna sam da je to glupo, ali jače je od mene. A možda i ne bih toliko razmišljala da... Da nije toliko ozbiljnih stvari u igri. Da opasnost od još većeg vezivanja nije u igri. A treba li se vezati ludački za nekoga kada imate 20 godina?
Realno je da opstanemo još te tri-četiri godine, kada smo već ovoliko opstali. Ali nikad se ne zna. A to ''nikad se ne zna'' će me ubiti. Mene su ubijale mnogo manje ozbiljne stvari, a kamoli raskid jedne ovako divne veze. (do raskida neće doći, jer trenutno nema razloga za to, ali moja hipotetička pamet - bolje reći glupost - mi ne da mira).
Pune mi glavu. Pre svega roditelji. Govore mi da sam mlada da imam dečka (khm, da li to iko savremen još uvek može da pomisli?) i ''ozbiljnu vezu'' (znam ja šta ih plaši). A šta ako je meni lepo sa tom osobom? Šta ako se savršeno slažemo? Šta ako mi je ta osoba inspiracija da kidam i na faksu i u životu? M? Meni ta ista majka reče kako ''Ljubav i škola ne idu zajedno''. Jelte? Kod mene se fino slažu. Barem do sada. Volela bih da se to tako nastavi.
Negativnim mislima ću samo prizvati negativno. A ne mogu da ne mislim tako kad mi time konstantno pune glavu. Ne, nego treba od sebe da oteram dečka koji me voli i koga volim, samo zato što nisam spremna, ili bolje reći moji roditelji nisu spremni da shvate sve to. Kao da mi moji strahovi nisu dovoljni, nego mi trebaju još i njihovi. Razumem, plaše se za svoje dete. Ali to ne znači da to isto dete ne sme ni sa kim da bude da ne bi patilo slučajno nekad, ne sme da bude sa osobom koja je voli samo zato što ''nije vreme''.
Shvatam da život nije uvek bajka sa hepi endom. Nekad je i krvava bajka. Verujem da je bolje razmisliti, a onda ići napred. Vreme će pokazati da li je naš izbor dobar.
Nadam se da sreća prati hrabre. A ja ću biti hrabra. I jaka. Spremna na sve. I dobro. I loše. S tim što ću da verujem da će mi se dešavati dobro. Uprkos horor pričama o neuspelim ozbiljnim vezama, neželjenim trudnoćama i ostalim negativnim posledicama, kojima mi ovih dana pune glavu zabrinuti roditelji. Plaše se da ne patim jednom, znam. Ali čovek ne može da zna šta je život ako ne rizikuje. Onda ne živi, nego životari pod staklenim zvoncetom. A ja ću rizikovati. A sreća će pratiti ovog Ratnika Svetlosti.