Here I go again

Baš mi odnekud pade na pamet ona priča o mladiću kome je otac poverio dve kutije: crnu i belu; belu je trebalo da otvori kad mu je najlepše u životu, a crnu kad mu je najteže. I u obe je pisalo ''proći će''. Samo je kvaka što sve lepo prođe za tren oka, a loše traje beskonačno dugo...

Tako bih volela da odem negde u tri lepe i ne mislim više ništa i ne gledam više nikog. Ne mogu. Majke mi moje. Svega mi je dosta. Dođeš da studiraš jezik koji si znao kao maternji i upropastiš se na studijama učeći nebitne stvari i zapostavljajući ono zbog čega si došao. Dno dna. 

Sve mi propada. Nekad mi je išla ili samo ljubav, ili samo nauka, na kratko mi je išlo i jedno i drugo, e sad mi na duže ne ide ni jedno ni drugo. Čudno je to kako sranja umeju da traju, a lepe stvari brzo prođu. Čudno, majku mu ja.
Koliko god bilo nedamski i prosto, Loli je lakše da barem psovkama istrese bes iz sebe. Bolje tako nego da polomi sve po kući i da se istresa na ljudima koji to ne zaslužuju. Mada, ima ONIH koji to zaslužuju, ali nećemo o njima. Oni se jednostavno zaboravljaju. Ćao. Tačka. Ja da izigravam budalu više nemam nameru. Gotovo je. Cilj je samo vratiti nivo jezika (francuskog, od srpskog sam digla ruke) koji sam imala pre. To je život. Sve ostalo su sitnice.

Parlati se mora. Živeti se ne mora. Huehue :3 Štreberski, ali je m'en fous. Ionako od ljubavi nema 'leba. Pre ili kasnije te uništi. :) Jebiga...