Ne odustajem.
JA da odustanem od svog faksa? Nikad bre! U ovome što studiram sam najbolja, to je jezik koji volim najviše na svetu i nikad od njega neću odustati (znam da nikad ne treba reći nikad, ali ovaj put pravim izuzetak).
Ljudi kojima je francuski maternji su mi rekli da govorim odlično, kao prosečan Francuz. Francuskinja me je pitala da li mi je to maternji! Svuda sam postizala najjače moguće rezultate. Da, Lola, to sigurno znači da ti nemaš pojma, neee, sve je to palo s neba, onako, slučajno.
Kaže mi mama da upišem politikologiju. Molim? Ko? Je l' ja? Idi bre ženo. Ja da bubam prava, sociologiju i socijalnu politiku? Ma ne biva to. Ne ide. To je tako nekreativno i smara.
Ne sviđa mi se način na koji radimo na faksu. Ali šta ću. Nastaviću da učim jezik na sopstveni način, kao i dosad, i ima da rasturim. A na faks idem sprdnje radi, da pokažem šta znam. Nema mi druge. Neću da izneverim poverenje koje mi je ukazao čovek koji me je naučio ovom jeziku, i kome ću biti večno zahvalna. Nema sile da odustanem bre.
Ne znam zašto imam faze kada krenem da se tripujem da ne znam. I onda iz tog tripa kao da namerno izleću greške (ne ozbiljne, ali dovoljne da poljuljaju moje ionako krhko samopouzdanje).
Večito se promovišu kao teški znalci oni koji nemaju pojma, a oni koji stvarno znaju ćute u nekoj rupi i tripuju se. Kao ja, na primer.
Dosta je bilo. Neka priča ko šta hoće. Ja imam uglavi sve ono što su mi Francuzi rekli, a to je da pričam parfaitement bien. Je me fous des autres :D
A što se politikologije tiče... Ne mogu ja to. Mislim, mogla bih, ali to mi pa tek ne bi bilo zadovoljstvo. Tu si gde si Lola, i ćuti. Radi na svoj način. A na ispitima kako bude.