Here I go again

Koliko ja glupa i naivna umem da ispadnem! I koliko sam samo luda: u stanju sam da se nerviram oko nekog, da se živa pojedem, i da tom nekom ni reč ne kažem (iako bih rado bujicu osula po njemu!!). E pa ne može tako više. Mazohista više neću da budem, dosta je bilo. 

Sasuću u lice svakom šta imam. Niko me neće praviti budalom.
Jednom sam u životu pogrešila i trpela sve što mi je smetalo, i na kraju sam opet ja bila 'luda strana', i ta koja je ostavljena, uprkos svoj dobroti i ljubavi. Ma marš bre. Ni dobrota ni ljubav se više ne cene.

Sve njih treba zgaziti kao poslednje gmizavce. Čast izuzecima, ali ovo sa čim sam ja imala posla su sve sami beskičmenjaci. Nažalost, Lola to otkrije tek kad se za dotičnog već veže... Samo, ogrubela sam. Nisam tako emotivna kao pre. Mogu bez svakog. Sama sam se rodila, pa mogu sama i da živim: moje raspoloženje NE MOŽE da zavisi od nekog drugog, NE MOŽE, ne dozvoljavam.

Izbegavam svađu? Pa bolje svađa sa nekim nego izjedanje same sebe. Kunem se da ću od sada uvek govoriti sve što imam, pa makar izgubila tog nekog. Možda i nije za mene, pa je i bolje da ga izgubim tj. da se rešim bede. 

 http://www.youtube.com/watch?v=HfP8lVfbg5w

Tu m'as promis et je t'ai cru... TU ES FOUTU!

Nemam nimalo karaktera. Uvek se naoštrim da sve saspem ljudima u lice i na kraju ništa: sve je divno, bajno, sjajno, a to što sam se ja pojela, nikom ništa, je l'? E pa više neće biti tako, zaklinjem se.