Izneverena.
A zbog čega ljudi misle da sam TAKO naivna? Zašto? Da li to meni na čelu piše ''naivčina'' ili prosto odajem utisak budale koju svako može da izradi kako hoće?
I kako posle da verujem ljudima? Taman kad počnem da verujem nekom, taj me razočara i izneveri i onda sam tužna neko vreme (što ubija u pojam), a onda, kad se oporavim, još mi je teže da bilo kome verujem i tako redom, u nedogled, vrtim se u začaranom krugu.
Neću bre više nikom da verujem. Mislim da je to jedino rešenje. Jedino tako neću nikad moći da budem izneverena. Nema mi druge.
Ja sam od obih budala koje se lako vezuju za ljude. A ti ljudi, pre ili kasnije, ispadnu stoka.
Onda ja rešim da malo odem u njihov tabor po sistemu ''ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se'', i onda i ja budem stoka. Ali na kratko, ne umem. A i ispadnem idiot prema ljudima (malobrojnim) koji to ne zaslužuju.
Ne znam šta da radim i kako da se ponašam i da li ikome da verujem. Pojma nemam.
Meša je rekao: ''Neprestano otkrivam da nikako ne mogu da otkrijem ljude. Ono što kažu, nije ono što čine, da li je ono što misle? Možda to ni oni sami ne znaju''.
I još je rekao:''Opet sam sam. Možda je i najbolje tako, ne očekujes pomoć i ne bojiš se izdaje. Sam. Učiniću sve što mogu, ne uzdajući se u podršku koje nema, i onda je sve moje što postignem, i zlo i dobro''.
I tako, mnogo toga je taj divni čovek rekao, te nema potrebe da ja objašnjavam kad objašnjenje već postoji. Mogu samo da dodam da je osećaj grozan. Ali bar znam na čemu sam. I raspoloženje mi neće zavisiti od nekog drugog, nego isključivo od mene same. Zapamti, Lola, isključivo od tebe same. Jer nikog drugog nije briga za tebe. Zašto bi onda tebe bilo briga za njih?
Čovek treba da se odrekne svega što bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razočarenje neizbježni. Moramo se odreći ljubavi, da je ne izgubimo. Moramo uništiti svoju ljubav, da je ne unište drugi. Moramo se odreći svakog vezivanja, zbog mogućeg žaljenja.”
Meša Selimović