Here I go again

I tako Lola sve hoće da uradi, ali  vremena nema, a i kad, najzad, nađe malo vremena, to vreme joj služi jedino za odmor. Gledam koliko sam samo romana počela da pišem i ništa. Koliko sam samo  toga počela da učim... Zato ljudi imaju utisak da ja sve znam :D Eh...

Rešila sam da usavršim još neki jezik, osim francuskog, njega već znam saaasvim dovoljno, a i još ću ga usaavršavati. Nešto mi je italijanski primamljiv u poslednje vreme, pa planiram njime da se bavim. ALI LOLA OBEĆAVA da će, poput francuskog, doterati  i italijanski do nekog lepog nivoa, a ne samo kao ruski:  добрый вечер, спасибо i to je to. Što je najgore, razumem ja super šta ljudi pričaju, ali ne znam sama rečenice da sastavljam, a to je najbitnije. No... 

Lola mnogo toga želi, ali je lenja da to i ostvari. Rešila je da to ove godine promeni. I uspeće. Obećavam! 

I šta znam, nekako je sve dobro za sada. Samo ja, kao večiti skeptik, večito imam strah da nešto ne pođe po zlu. Umesto da uživam tu gde sam. Ne, ja uvek nađem razlog da se nerviram. Dokle više? Niko ne zna...